Natanijel Horton

Propovedaj! Piši! Radi! Čini bilo šta, samo nemoj ležati i umirati!

ispovedi istinu!

Prečasni gospodin Dimsdejl pognuo je glavu, kao da se u sebi molio Bogu, i zatim stupi napred.

– Jestira Prin – reče naslonivši se na balkon i pogledavši je uporno u oči – čula si šta kaže ovaj čestiti čovek i vidiš odgovornost koja je na meni. Ako osećaš da će to dati mira tvojoj duši, i da će zemaljska kazna biti delotvornija za spas duše, ja te pozivam da kažeš ime svog saučesnika i svoga sapatnika! Nemoj biti nema zbog rđavo shvaćene ljubavi i sažaljenja prema njemu; jer veruj meni, Jestira, i kad bi bio svučen s visokog položaja i stao tu kraj tebe, na toj uzvišici srama, bilo bi mu ku

svakom ovakvom slučaju ispoljavala se ista svečanost u vladanju gledalaca, kao što je i priličilo narodu kod koga su se vera i zakon behu slili u jedno, i u čijem su karakteru oboje bili duboko utisnuti, tako da je i najblaži i najstroži čin javne discipline bio podjednako dostojanstven i strašan