Tokom noći je sanjala da sa ocem šeta po šljiviku nedaleko od nekog hrama od tamnog drveta. Iza njih su koračali demoni iz priča iz njenog detinjstva. Pred cvetom nestvarne lepote, sa laticama blistavim kao dijamant i prašnicima poput crta od svetlog mastila, Haru joj je pružio ruku rekavši: Izložićeš se riziku od patnje, dara, nepoznatog, ljubavi, poraza i preobražaja. Tada će, baš kao što je šljivin cvet u meni, ceo moj život preći u tebe.