Džejms Falčer

Vladari postaju zemljoposednici, žive od rente koju plaćaju zemljoradnici, a zemljoradnici se pak na tržištu nadmeću za ove zakupnine. Zemlju sve više počinju da obrađuju plaćeni radnici i zemlja ujedno postaje vlasništvo koje se može kupiti i prodati.

Pokret za ograđivanje zemljišta, koji počinje u poznom 15. veku i s prekidima zalazi u 19. vek, simbolizuje ove promene u zemljoposedništvu. Ovaj pokret doveo je do ograđivanja zemlje; ono što je bila zajednička zemlja, dostupna svima, katkad je pretvarana u privatno vlasništvo i s nje je proterivano lokalno stanovništvo koje se oslanjalo na svoje pravo da koristi zajedničku zemlju

Nema nikakve sumnje u to da su moćne religij­ske institucije prodrle u svaki deo života ljudi u srednjove­kov­noj Evropi. Jesu li postojale veze između hrišćanstva i razvo­ja kapitalizma?

Veber nije, valja primetiti, tvrdio da je protestantizam uzrokovao nastanak kapitalizma, već pre da je pružio skup ideja koji je ljude motivisao da se ponašaju u skladu sa kapitalističkom etikom. Protestantska verovanja, naročito ona kojih su se držali kalvinisti (ili puritanci, kako su ih nazivali u Britaniji), nagnala su ljude da vode skroman život, da štede a ne da troše, i otud je proistekla akumulacija kapitala.

Naprednim civilizacijama upravljala je jedna jedina mala grupa moćnika koja je koristila vojnu ili religijsku prinudu, pre nego ekonomsku, da pokupi višak od onih koji su proizvodili zemljoradnička i druga dobra.

Pojedinci su svakako nagomilali neverovatno bogatstvo i posede u ovim društvima, ali više zahvaljujući svojim vezama sa državom nego isključivo ekonomskom delatnošću.

U to vreme jedini sindikati koji su mogli da opstanu bili su sindikati kvalifikovanih radnika, zanatlija-majstora, koji su kontrolisali pristup

svom zanatu i nije ih bilo lako zameniti.

pretvoriti imovinu u kapital moguće je samo ako je vlasništvo nad imovinom jasno utvrđeno, ako se vrednost imovine može tačno proceniti, pravo na vlasništvo može preneti i ako postoji tržište za tu imovinu.