Dž.M. Kuci

u našoj je prirodi da zaboravljamo kao što nam je u prirodi i da starimo i umiremo

’Kad bi Proviđenje nad svima nama bdelo’, reče Kruso, ’ko bi onda brao pamuk i sekao šećernu trsku? Da bi zemaljski poslovi cvetali, Proviđenje nekad mora biti budno a nekad spavati, isto kao i niža stvorenja.’

Možda je ipak dobro, iako mi to ne vidimo tako, što je Petko ovde, što sam ja ovde, a evo sada i vi.’