Nando Abad

Neki parovi su kao kašika i viljuška: ako ih razdvojiš, i dalje služe svojoj svrsi. A neki su, naprotiv, kao par čarapa; ako se par rastane, preostala čarapa više nema smisla. U najboljem slučaju, završi bespotrebna u nekoj fioci, sanjajući da će se druga čarapa nekim čudom pojaviti kako bi opet postala nešto. U najgorem, završi u đubretu okružena korama mandarine. Svi znamo da je baš nezgodno kada nađeš rasparenu čarapu. E pa, još je ozbiljnije kad si ti ta čarapa.

Neki parovi su kao kašika i viljuška: ako ih razdvojiš, i dalje služe svojoj svrsi. A neki su, naprotiv, kao par čarapa; ako se par rastane, preostala čarapa više nema smisla.

Stvar je u tome što, i u životu i na prozorima vozova, ponekad ono što se nalazi napolju mora da bude crno kao noć da bi čovek video sebe.

Zar Čudovište iz Milvokija
20
nije ženi donosilo doručak u krevet

Neki parovi su kao kašika i viljuška: ako ih razdvojiš, i dalje služe svojoj svrsi. A neki su, naprotiv, kao par čarapa; ako se par rastane, preostala čarapa više nema smisla.

Neki parovi su kao kašika i viljuška: ako ih razdvojiš, i dalje služe svojoj svrsi. A neki su, naprotiv, kao par čarapa; ako se par rastane, preostala čarapa više nema smisla. U najboljem slučaju, završi bespotrebna u nekoj fioci, sanjajući da će se druga čarapa nekim čudom pojaviti kako bi opet postala nešto. U najgorem, završi u đubretu okružena korama mandarine. Svi znamo da je baš nezgodno kada nađeš rasparenu čarapu. E pa, još je ozbiljnije kad si ti ta čarapa

– Ako se bojiš da će se nešto dogoditi, nisi nesrećan samo kad se dogodi nego i dok se bojiš. A šta ako se posle ne dogodi? Ispašće da si nesrećan ni zbog čega.

Ako se bojiš da će se nešto dogoditi, nisi nesrećan samo kad se dogodi nego i dok se bojiš. A šta ako se posle ne dogodi? Ispašće da si nesrećan ni zbog čega.

Postoje vrste reči po funkciji u rečenici (subjekat, predikat, atribut…), po strukturi (složene, proste, izvedene), po značenju (imenice, glagoli, pridevi…) ili prema naglasku (na prvom, drugom, trećem slogu…). Međutim, postoji još jedan, važniji način njihovog razvrstavanja a on se obično najmanje koristi. U tom smislu, postoje dve vrste reči: reči koje se izgovaraju i one koje se nikad ne izgovore.

Bilo je to prvi put da Andres vodi decu u bioskop bez Glorije, a za nekoga poput njega to je predstavljalo pravu misiju.