Alan Vots

Ja sam depresivan i želim da izvučem „Ja“ iz ove depresije. Suprotno od depresije je ushićenje, ali, pošto depresija nije ushićenje, ne mogu da se nateram da budem ushićen. Mogu, međutim, da se napijem. To me čini divno ushićenim i tako, kad naiđe sledeća depresija, imam brz lek. Sledeće depresije su sklone da postaju sve dublje i mračnije, zato što nikad ne svarim to depresivno stanje i ne izbacim njegove otrove. Zato moram još više da se napijem da ih ugušim. Vrlo brzo počinjem da mrzim sebe što se toliko napijam, zbog čega postajem još depresivniji – i tako to ide.

Večni život se shvata kad poslednji trag razlike između „Ja“ i „sada“ nestane – kad postoji samo ovo „sada“ i ništa više.

Kad zadržavaš dah, gubiš ga – što smesta priziva staru i veoma zanemarenu izreku: „Ko želi da spase dušu, izgubiće je.“