Malin Sten

Reči postaju zaštitna školjka, štit iza kojeg se treba sakriti.

„Trebalo bi da popravimo tavanicu.“

„Prvo treba da popravimo tebe.“

Njeni prijatelji dolaze sa svih strana sveta i izrazito je osetljiva na izjave koje bi se mogle protumačiti kao da nisu svi ljudi podjednako vredni.

Čini mi se glupim da pošaljem buket cveća. Koga je briga za cveće kad je sve u životu otišlo dođavola?

Možda je to zato što je većina briga o kojima brinemo često najgora u našem umu.

Deluje varljivo, poput zatišja pred oluju.

Šta će ti kupci reći kad u novinama pročitaju o napadu i širenju mržnje prema manjinama? Misliš li da je to dobro za posao?“

„Lagao si za Novu godinu da ne bi otkrio šta se dogodilo ovog leta?“

Noge kao da pokušavaju da pobegnu od glave i svega što se u njoj dešava.

Tišina, optužbe bez reči.