Dejan Aleksić

Oholost ojača kad poverujemo da smo krhku kulu svog ljudskog dostojanstva podigli na sigurnom tlu i da su zemljotresi negde na drugom kraju sveta. U dane smeha i slave penjemo se u njene vrhove da gledamo pozlaćeni horizont.

kod svih novopečenih bogataša izniklih iz mulja našeg doba primetna ista stvar: nemaju umeća da se prirodno vladaju pod teretom tog bogatstva. Nose ga kao izraslinu, kao grbu od šećera, kriveći šiju u nastojanju da je propisno oližu.

Signal iz arhetipskih dubina gluposti ovde je oduvek lako nalazio prijemnike.

Skriveno u nama, postoji obilje malih uspavanih ludila koja ne moraju nikada da se probude. Ali ponekad, naizgled bezrazložno, neko od njih se brecne, izbije iznutra, kao svrab ili grč, i ne možeš da mu se odupreš.