Sajmon Sibag Montefjore

Ako u prvom poglavlju kažete da puška visi na zidu, onda u drugom ili trećem ta puška mora da opali. Ako ne opali, nije trebalo ni da visi na zidu.“

Ali uništiti pismo, smatrao je Gete, čak i radi diskrecije, značilo je uništiti sam život.

Moje zelenilo, moj šećeru, moja ružo, jedina koja me ne žalostiš na svetu...

Moj Istanbule, moj Karamane, zemljo moje Anadolije,

Moj Badakšane, moj Bagdade, moj Horasane,

Moja ženo divne kose, moja ljubavi izvijenih obrva, ljubavi moja očiju punih nestašluka...

Pevaću ti hvale zauvek.

Ja, ljubavnik izmučenog srca, Muhibi očiju punih suza, srećan sam.

Progutala si sve. Osećam se budalasto i srećno čim sebi dozvolim da mislim na tebe. Vrtim se u divnom snu u kom za tren oka proživim hiljadu godina. U kakvom sam užasnom položaju! Savladan sam ljubavlju, osećam ljubav u svakoj pori, živim samo za ljubav i vidim da me proždiru jadi i da sam ulovljen u hiljade paukovih mreža. O, voljena moja Evo, ti to nisi znala.

Onoga kog smatraju mudrim tokom dana nikada neće smatrati ludim tokom noći, a onaj ko je cenjen, poštovan i dostojan, šta god radio da razgali srce i živi srećno steći će počast, a ne krivicu. Umesto da ga nazivaju pederom ili kurvarom, reći će za njega da je čovek širokih interesovanja, prijatan i dobar.“

Grad je pun izbeglica iz palog severnog kraljevstva, koje su verovatno sa sobom donele drevne svitke iz ranog perioda izraelićanske istorije i legendi. Proučavaoci Jerusalima počeli su da spajaju judejsku tradiciju s tradicijom severnih plemena: na kraju će ti svici postati Biblija, napisani baš kao što su Grci po sećanju zapisali Homerov ep Ilijadu.

ne dođe moje vreme, niko mi ne može nauditi, kad dođe moje vreme, niko me ne može sačuvati.

klanicu religija“ Oldosa

tragična priča Palestinaca

Oduzmite ono što je izmišljeno i ništa neće ostati.“