Huan Gomes-Hurado

Nikad nije izražavala rečima da je pogrešila, nego je to priznavala na suptilniji, opipljiviji način. Napravila bi sok i donela mi u krevet za doručak. Kupila bi mi roman na pauzi za ručak. Pustila onu smešnu emisiju o zalagaonicama koju sam ja mnogo voleo a ona je se gnušala. U isto vreme sam shvatio da su te sitne pažnje bolje nego jedna reč od šest slova koju gotovo svi izgovaramo preterano olako.

Zaljubljena sam u njega otkako sam ga upoznala.

Nije joj bilo žao sebe. Nikad to nije osećala i prezirala je ljude koji se sažaljevaju. Plakala je zato što se nalazi u nepravednoj situaciji, plakala je što nije dovoljno snažna, plakala je od umora. Bila je iznurena, fizički i psihički, zbog svega što se događalo.