Abdulrazak Gurna

Svi smo mi takvi, uskogruda stvorenja koja neznanje dovodi u zabludu. Zarad čega se raduju? Znaš li?

Dve postarije gospođe ravnodušno su se vukle, a gomila oko njih se razdvojila kao da su kamenje nasred nekog vodenog toka.

Zaboravimo sada na samoću, sluge, bolesti ili sveprisutnu strepnju zbog toga gde se nalazimo i šta tu radimo. Trebalo je brinuti se o svetu. Tako su muškarci razgovarali posle jednog ili dva pića, potiskujući minorne svakodnevne nelagodnosti pričom o krupnim temama.

Možda uopšte i nisu uhvaćeni, već su se razotkrili kroz sitne nesmotrenosti, pošto su osećali da su nepobedivi i da će ih čistota osećanja sačuvati od zle cenzure okoline.

Možda uopšte i nisu uhvaćeni, već su se razotkrili kroz sitne nesmotrenosti, pošto su osećali da su nepobedivi i da će ih čistota osećanja sačuvati od zle cenzure okoline.

Pročitao sam većinu njegovih dela, ali im se više ne radujem. Mislim da su, uprkos njegovom žaru i rečitosti, postale suviše uverene u sopstvene stavove, a biti suviše siguran u bilo šta dobar je osnov za zatucanost.

Ponekad se pitam znaju li oni što odlaze šta, zapravo, čine. Možda neće biti načina da se vrate.

Ovo je priča o tome kako jedna priča sadrži mnoge druge i o tome kako one ne pripadaju nama, već su deo nasumične reke našeg vremena, i o tome kako nas priče plene i prepliću za veke vekova.