Dejvid Bruks

„Izlečenje znači da se odmičemo od svog bola ka samom bolu“, piše Nauen. „Kad se usredsredite na konkretne okolnosti sopstvenog bola, lako postajete ljutiti, ozlojeđeni, čak osvetoljubivi… A pravo izlečenje potiče iz spoznaje da je vaš bol deo bola svih ljudi… Kad god preusmerite pažnju sa spoljašnjih okolnosti koje su uzrokovale vaš bol i usredsredite se na bol čovečanstva čiji ste deo, lakše podnosite sopstvenu patnju.“
Spoznaju koju stičemo kroz patnju možemo da iskažemo, ali nju ne može istinski da razume neko ko nije patnju proživeo.

Život je morao malo da me izudara da bih dovoljno smekšao i mogao da reagujem s osetljivošću. Morao je malčice da me razbije da bih mogao da se otvorim. Patnja je razotkrila najdublje izvore sopstva i sveže tlo za nov razvoj.

Ako malo razmislite o tome, uviđate da postoji mogućnost da smo svi povezani ne samo s ljudima koji žive u sadašnjem vremenu, već s dušama svih ljudi koji su ikada živeli, s naraštajima ljudi, koji su tu i danas, jer je životvorni duh i dalje prisutan i uvek sveprisutan. A ako postoje duše, tad nije teško dospeti do verovanja da postoji nešto što ih je udahnulo u nas činom brižnosti i ljubavi. Pamtim to kao predivnu misao.