Markus Jarl

Ljudi su kao oblaci, oni mogu da drže nešto u sebi samo ograničeno vreme, pre nego što postane preteško za nošenje. Onda sve dolazi odjednom. Kiša ili grmljavina. Ili se jednostavno potpuno slediš.

Ne možete ostaviti osobu koju volite zbog nečega što ionako ne znate da li biste mogli da dobijete sa nekim drugim, a kamoli samostalno. Barem je ona znala da dete ne predstavlja nikakvo ljudsko pravo, i da se uopšte ne podrazumeva da ćete moći da dobijete decu.

„Ako ne postojiš na Fejsbuku, onda ne postojiš istinski, tako sam čuo. A ako stvari tako stoje, onda sam veoma zadovoljan time što ne postojim istinski.“

„Da, pošto to postojanje na društvenim mrežama ima baš mnogo veze sa istinom“, odvrati mu Lina, prevrćući očima. „Tamo su samo klipovi od nekoliko sekundi, ispeglana lica i filteri. To je stvorilo generaciju opsednutu upoređivanjem, što je strašno opasno. Da i ne pominjemo šta to radi međuljudskim odnosima – otvara se potpuno novi svet kompleksa niže vrednosti. Možeš svakog da proveriš. Svoje bivše, tuđe bivše, stare prijatelje i neprijatelje, da pratiš njihove živote, upoređuješ se sa njima i samo toneš sve dublje u laži i živo blato društvenih mreža.“