Muzika je apstraktna slika koja nastaje zvucima koji zamenjuju boje, ali njena oštra i dosledna građa proizvodi drugačiju mekoću i energičnost različitu od izliva besa nemoćnih ljudi. Dok sledi akorde i prstima prelazi po belim pločicama u sporom galopu, čini joj se da je potrebno samo neprekidno svirati – i sa mnogo instrumenata, i sama i sa orkestrom – da bi ovaj svet postao srećno utočište za sve ljude. Da su misli poput muzike, niko više ne bi znao šta je to zlo.