Zoran Penevski

Vrlo se lako može ljudima zagorčati život i bez tolikog truda; dosta je za to i nepromišljeno povlađivanje ili nehat, ili najobičnija neiskrenost bez ikakva razloga, ili male prevare koje se potiru sitnim budalaštinama, ili neumesna

laskanja, ili na brzu ruku nespretno učinjeni nagoveštaji…“

Sada uzmi četkicu i malo boje. Upamti da je boja ono što se događa između onoga što vidiš i onoga što osećaš. Dakle, ako vidiš onu belu kuću, ne znači da treba da upotrebiš belu boju.

Da, to je ono što se zove impresija!

Postoji radost i postoji bol, ali njihov ples treba da bude nešto zbog čega bi bilo vredno živeti. Učiti i spoznavati. To je jedino što je shvatila da ima smisla, jer sve ovo oko nas je obična prolazna mešavina.

Zver rata.
Osvaja kao miris memle u prizemnim kućama i gorkih isparenja marljivih ljudi sa preplanulim licima. Riče kao glad, ima zadah izmeta i stomačne kiseline.
Udara po stvarnosti i razbija je u komadiće.

edeni zubi.
Ljigavi osećaj za vratom.
Bol. Strahovit bol.
Trznula se i probudila. Shvatila je da je u sobi sa svojim sestrama.
Znoj oko vrata.

Dobro sam, dolaze mi loši snovi… otkako sam čula da je Nadežda umrla… i da je Milutin poginuo… –

Rat razjeda sklad.

froncle nečijeg detinjstva