Dobrica Ćosić

Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките.

Кад мењаш огњиште, и нарав ти се мења. Кад теби отимају, и ти отимаш. Веруј ми, у злу су сви људи зли.

У младој шуми све су букве лепе, али увек има једна на коју птице слећу.

Људи и жене хватају се за руке да буду јачи, да нису сами, иако се памћење гаси: заборављају се молитве и мржње; догореле су наде, угасила се туга. Гаси се и страх, мада је у њему било највише снаге. Очи су склопљене. Тела без умора. Грче се да буду што мања, што нижа, да буду само кости, да буду нешто што никакве мине и никакве смрти неће моћи да униште; камен у зиду, камен у поду.

Куда одавде где ни смрт нема чиме да се огласи, одавде где су и прошлост и Бог замахнули ножевима. Куда из ове смрти, човече

ја сам борац. И искреност је моја побуна против ропства.

Искреност је хазард и самоубиство.

Али ја сам борац. И искреност је моја побуна против ропства.

Ви сте марксист. Утолико боље. Народ. Народ је увек за статус кво. А кад се за слободу и прогрес борио, значи да ништа друго није могао да чини.

Лењин је у полемици с Кауцким дословно рекао: Масе су увек инертне. Неуспешни и ситни политичари митологизују народ. Праве вође народа, велики политичари, у дубини душе увек су сумњали у енергију народа. Никада нису имали илузија. Зато су и успели. Не, није то песимизам. Добро, све је то истина о нашој политичкој прошлости. Потпуно сам сагласан. Водећа политичка гарнитура Југославије показала се неспособном и остала је на друму историје, бедна и неупотребљива, као и они јадни тенкови југословенске војске.

Будућност земље захтева нове људе, имате право. Моја политичка активност није била типична за наше прилике. Трпео сам ударце са свих страна. Зашто. Па и зато што нисам хтео да моја политика буде књиговодствено вођење туђих грешака и глупости. А изгледа да успех лежи у тој фушеовској позицији.