Доситеј Обрадовић

„Остај ми збогом, о предраго село, место рожденија родитељнице моје!”

дођемо у само вече у Итебеј к тетки мојој,

Ко ову књигу не види, слепији је од слепо рођена; ко њејзин глас не чује, глувљи је од сиња камена,