МАТИ СИНУ КОД КОЛЕВКЕ.
Склопи очи, невинашце младо,
Буји, паји, материна надо,
Безазлено моје гонџе мало,
С неба си ми у колевку пало, —
Замириса миром милодува, —
Спавај, чедо, мајка тебе чува.
Буји, паји, моја мила снаго,
Чува мајка своје чедо драго,
Чисто срце кâ зеницу гледи,
Душу пази да се не повреди,
Да остане као роса чиста,
Као капља сред зелена листа.
Буји, паји, моје Српче мало,
Не би л’ скоро санком ојачало,