Хајдучке и ускочке песме су циклус српске епске народне поезије из периода османске власти. Главни мотив који се јавља у готово свим песмама овог циклуса су јунаштво и издржљивост хајдука, њихова честитост и одлучност да се одупру отпору и издрже најтеже муке. О хајдуцима се пева као храбрим српским одметницима и заштитницима поробљеног српског народа. Представљали су осветничку руку народа која турским освајачима није давала миран живот знајући да могу бити мета хајдука.