Prvenac Zorana Stojšina je zbirka razgovora, sećanja i životnih priča. U njoj se ćuti tišinom koja je zajednička i može se podeliti na pasuse, tišinom kroz koju se, kao čitaoci, krećemo zaveslajima svojih očekivanja. U njoj se snovi ostavljaju sa druge strane kao bakšiš dok se hrli u zbilju kao na osunčano parče zemlje. U njoj se smeje glasno i još glasnije voli. Između redova se oseća vojvođanski vetar dok se udišu nadanja sa svakom pročitanom rečenicom
