Разматрања о самом себи је дневник Марка Аурелија, римског цара и последњег великог представника стоичке филозофије, у коме је цар насликао интимног себе, као онај уметник што потомству оставља свој портрет, чини му се као да ходи по јесењој шуми, која је пуна мириса од златног и пурпурног лишћа које вене. Оно што највише зрачи из тога дневника, који није друго него монолог из трагедије великог срца, јесте искреност царевих сопствених осећања. Шта су болови направили од њега као човека, мужа, родитеља и цара, а шта је он као мудрац направио од болова! Све што је цар-филозоф писао о животу и људској беди задахнуо је осећањима која је сам неговао.